Koliko smo samo puta dočekali zalazak sunca na putu |
Poljubio sam sve svoje,
kada sam na put posao!
Uzeo torbu iz kuce,
i po kamion došao!
Otkljucavam vrata! Mirise kabina!
Ima li u frizideru hrane, i u boci plina . . .
Voziću po putu sam, kao kucka gluva . . .,
treba da se jede i hrana da se kuva . . .
Zagrevam masinu! Obilazim stroj,
zvone reci majčine "Cuvaj se sine moj" . . .
Ljubim joj oci brizne! Kazem nemoj patiti!
Kad' obavim turu sin će ti se vratiti ! ! !
Magla vidik zaklanja! Mraz polako steže!
Ja tek na put polazim, a narod u krevet leže . . .
Put, kamion i ja, u ravnopravnoj borbi . . .
Na asfaltu led . . . glava mi u torbi . . .
Zategnuo spanere, ciradu na svom mestu sve je!
Promrzoh na utovaru! Vebasto me greje . . .
Ne rasciscen sneg, probleme mi pravi.
Ne mogu do puta izaci . . .! Kamion se glavi . . .
Stizem u kolonu. Guzva je na granici!
Piskaram sa kolegama na drustvenoj stranici . . .
Carina! Kontrola! Pa u Evropu brale.
Bosonogim stopalima pritiskam pedale . . .
Pešak me ne primecuje! Na drugu stranu zvera!
Trubim da se skloni! Teret me na njega tera . . .
Sve mi redom psuje! Siguran da je u pravu!
A ja za mal' kamion ne prevrte da nam spasim glavu . . .
Odmaramo po parkinzima! Vrata pored vrata!
Kolegin kamion k'o soba od brata!
Razgovori i price po parkingu kruze!
"Kod koga si vozio"? "Odakle si druze . . ."?
Završavam turu! Predajem papire,
Cekaju me kod kuce. Na prozore vire,
Svi me redom grle, kad' sam domu dosao
Niste se trebali brinuti lepo sam na putu prosao . .
Nema komentara:
Objavi komentar