Srbiju svake godine napusti između 30.000 i 50.000 ljudi. Mnogi u Evropi, ali i u drugim zemljama sveta, nalaze zaposlenje i tamo zarađuju za život. Zbog toga, vlasnici firmi u Srbiji imaju sve veći problem da pronađu dobre radnike. Osim što nam fali na desetine hiljada programera i IT stručnjaka, sve je manje zavarivača, bravara, automehaničara, medicinskog osoblja, pa čak i konobara i vozača. Vlasnci firmi koje se bave transtportom kažu da razumeju vozače koji odlaze iz Srbije, ali da u ovom trenutku ne mogu da im ponude plate koje imaju na Zapadu. Dodaju i da će, ukoliko se nešto uskoro ne promeni, Srbija ostati bez profesionalnih vozača.
Željko Malušić se poslovima transporta bavi skoro dve i po decenije. Za to vreme u ovom poslu se, kaže, mnogo toga promenilo.
“Domaćim transportom se bavim od 1995. godine, a 2001. sam počeo da se bavim i međunarodnim transportom. Tada sam imao nekoliko kamiona. Prvenstveno smo tada vozili u Španiju, pa smo se polako razvijali. Sada i u Sloveniji imamo firmu, iako je ova u Srbiji matična. Muka nas je naterala da tamo otvorimo kompaniju. Pre svega, to smo uradili zbog problema koje, mi prevoznici iz Srbije, imamo sa dozvolama i granicama. Sada imamo 45 kamiona“, počinje priču Željko Malušić, vlasnik firme za transport Kemel.
“Kada je u pitanju ovaj posao, moram da kažem da je danas mnogo teže nego kada smo počinjali. Danas veliki broj vozača odlazi u inostranstvo. Ja njih razumem. Oni tamo mogu da ostvare mnogo veća primanja nego što mi možemo da im damo ovde. I ja da sam u toj situaciji, takođe bih otišao tamo gde mogu znatno bolje da zaradim. Nije tu u pitanju razlika od 100 evra, to je daleko, daleko veća razlika“, dodaje naš sagovornik.
NA GRANICAMA SE NEKAD ČEKA I PO DVA DANA
Za razliku od prevoznika iz Evrope, domaćim prevoznicima velike probleme zadaju granični prelazi.
„Nekad se na granici čeka i po dva dana, pa ne čudi što vozači gube strpljenje. U Evropi nema granica, tamo je slobodan protok robe i ljudi. Mnogo lakše se radi ovaj posao. Moji vozači u Sloveniji imaju veće plate nego vozači u Srbiji, ali njima mogu da dam evropske plate, jer ta firma radi bolje nego ova u Srbiji. Ne mogu da kažem da u Srbiji radimo loše. Radimo solidno, imamo poslove koje godinama držimo. Ali, verujte, ne samo da mi u transportu imamo problem sa radnom snagom, već to imaju sve vrste delatnosti. Kad pričam sa kolegama koji se ne bave prevozom, već nekim drugim poslovima, i oni kažu da je problem naći dobrog majstora. Nestašica vozača nije prisutna samo u Srbiji, već i na Zapadu. Njih nema dovoljno ni u Nemačkoj, Sloveniji, Mađarskoj… Zato naši ljudi masovno odlaze preko“, objašnjava Malušić.
„Ranije naši ljudi nisu mogli da idu preko i mi smo ovde imali dovoljno vozača. Oni su radili ovde za određena primanja. Sada su se pojavili veliki prevoznici koji diktiraju uslove na tržištu. Naš problem je što ne možemo da učestvujemo na velikim tenderima. Mi ne možemo da dobijemo poslove koji mogu da dobiju oni koji imaju veliki broj kamiona. Ja sam ostao na 45 kamiona, to nije malo, ali je daleko manje nego što imaju ozbiljni prevoznici. Mi smo u najnezgodinoj situaciji. Iskreno, nemam više živaca da se bavim ovim poslom,
zato sam i želeo da se bavim uzgojem ovaca. Imam dvojicu sinova koji bi trebalo da nastave posao sa transportom. Ako hoće – neka nastave. Mislim da je ovo jako stresan posao. Naravno, ne mogu da se ljutim na vozače koji odlaze za veću platu, i to je normalno“, dodaje naš sagovornik.
PROBLEM JE OBEZBEDITI DOVOLJNO DOZVOLA ZA TRANSPORT PO EVROPI
Mnogo veće muke prevoznici imaju sa pribavljanjem dozvola za transport po Evropi.
„Ne branim prevoznike u Srbiji, ali činjenica je da mi ovde ne možemo vozačima da damo veće plate od trenutnih. Možda će se u narednom periodu to promeniti, ali trenutno je situacija ovakva kakva jeste. Kada ovo kažem, znam da me mnogi neće razumeti. Naravno, prevoznici hoće. Mi nemamo pogodnosti koje imaju prevoznici u Evropskoj uniji. Mi, jednostavno nismo sa njima ravnopravni. Oni rade bez dozvola, a mi za svaku zemlju moramo posebno da tražimo dozvolu“, objašnjava Malušić.
„Da izuzmemo problem granica i gužvi na njima, ponekad i da imaš posao i da imaš radnika i da imaš sve ugovoreno, ako nemaš dozvolu za tu zemlju, ne možeš da prevezeš robu. I to je to. Tu si već sputan u radu. Najveći problem imamo sa dozvolama za Italiju i Austriju, gde je i najveći izvoz. Nama je za prolazak kroz Austriju često problem, pa moramo da idemo zaobilaznim putem. Nekada smo mogli da dobijemo daleko više dozvola nego sada. Uz to, naše tržište je toliko otvoreno za članice EU. Prevoznici iz Evrope kod nas imaju daleko veće povlastice od onih koje mi imamo kod njih. Pogotovo kada govorimo o prevoznicima iz Slovenije, Rumunije, Bugarske i Hrvatske“, dodaje naš sagovornik.
Pre dvadeset pet godina baviti se poslovima transporta, bilo je daleko lakše nego danas.
„Od kada sam počeo da se bavim ovim poslom, do sada, dosta su pooštreni uslovi koje firme koje se bave transportom moraju da ispune, da bi radile taj posao. Pogotovo kada govorimo o kamionima koje moramo da imamo. Kada sam počinjao, kamioni su morali da imaju motore euro 2, sada smo došli do motora euro 6, a već se govori i o euro 7. Sistem vas bukvalno tera da kupujete nove kamione. Recimo, u nekim zemljama je putarina povoljnija za kamione sa euro 6 motorima, nego za one sa euro 5 ili starijim. I kada se dodeljuju dozvole gleda se kojim kamionima raspolažemo. Jedan prosečan kamion košta između 80.000 i 90.000 evra. Prikolice su između 20.000 i 25.000 evra. Kad vi uložite u jedan kamion 100.000 evra izračunajte koliko vam treba samo da povratite tu investiciju, a gde je i da zaradite nešto“, objašnjava Malušić.
Srbiju svake godine napusti između 30.000 i 50.000 ljudi. Mnogi u Evropi, ali i u drugim zemljama sveta, nalaze zaposlenje i tamo zarađuju za život. Zbog toga, vlasnici firmi u Srbiji imaju sve veći problem da pronađu dobre radnike. Osim što nam fali na desetine hiljada programera i IT stručnjaka, sve je manje zavarivača, bravara, automehaničara, medicinskog osoblja, pa čak i konobara i vozača. Vlasnci firmi koje se bave transtportom kažu da razumeju vozače koji odlaze iz Srbije, ali da u ovom trenutku ne mogu da im ponude plate koje imaju na Zapadu. Dodaju i da će, ukoliko se nešto uskoro ne promeni, Srbija ostati bez profesionalnih vozača.
Željko Malušić se poslovima transporta bavi skoro dve i po decenije. Za to vreme u ovom poslu se, kaže, mnogo toga promenilo.
“Domaćim transportom se bavim od 1995. godine, a 2001. sam počeo da se bavim i međunarodnim transportom. Tada sam imao nekoliko kamiona. Prvenstveno smo tada vozili u Španiju, pa smo se polako razvijali. Sada i u Sloveniji imamo firmu, iako je ova u Srbiji matična. Muka nas je naterala da tamo otvorimo kompaniju. Pre svega, to smo uradili zbog problema koje, mi prevoznici iz Srbije, imamo sa dozvolama i granicama. Sada imamo 45 kamiona“, počinje priču Željko Malušić, vlasnik firme za transport Kemel.
“Kada je u pitanju ovaj posao, moram da kažem da je danas mnogo teže nego kada smo počinjali. Danas veliki broj vozača odlazi u inostranstvo. Ja njih razumem. Oni tamo mogu da ostvare mnogo veća primanja nego što mi možemo da im damo ovde. I ja da sam u toj situaciji, takođe bih otišao tamo gde mogu znatno bolje da zaradim. Nije tu u pitanju razlika od 100 evra, to je daleko, daleko veća razlika“, dodaje naš sagovornik.
Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.
NA GRANICAMA SE NEKAD ČEKA I PO DVA DANA
Za razliku od prevoznika iz Evrope, domaćim prevoznicima velike probleme zadaju granični prelazi.
„Nekad se na granici čeka i po dva dana, pa ne čudi što vozači gube strpljenje. U Evropi nema granica, tamo je slobodan protok robe i ljudi. Mnogo lakše se radi ovaj posao. Moji vozači u Sloveniji imaju veće plate nego vozači u Srbiji, ali njima mogu da dam evropske plate, jer ta firma radi bolje nego ova u Srbiji. Ne mogu da kažem da u Srbiji radimo loše. Radimo solidno, imamo poslove koje godinama držimo. Ali, verujte, ne samo da mi u transportu imamo problem sa radnom snagom, već to imaju sve vrste delatnosti. Kad pričam sa kolegama koji se ne bave prevozom, već nekim drugim poslovima, i oni kažu da je problem naći dobrog majstora. Nestašica vozača nije prisutna samo u Srbiji, već i na Zapadu. Njih nema dovoljno ni u Nemačkoj, Sloveniji, Mađarskoj… Zato naši ljudi masovno odlaze preko“, objašnjava Malušić.
„Ranije naši ljudi nisu mogli da idu preko i mi smo ovde imali dovoljno vozača. Oni su radili ovde za određena primanja. Sada su se pojavili veliki prevoznici koji diktiraju uslove na tržištu. Naš problem je što ne možemo da učestvujemo na velikim tenderima. Mi ne možemo da dobijemo poslove koji mogu da dobiju oni koji imaju veliki broj kamiona. Ja sam ostao na 45 kamiona, to nije malo, ali je daleko manje nego što imaju ozbiljni prevoznici. Mi smo u najnezgodinoj situaciji. Iskreno, nemam više živaca da se bavim ovim poslom,
zato sam i želeo da se bavim uzgojem ovaca. Imam dvojicu sinova koji bi trebalo da nastave posao sa transportom. Ako hoće – neka nastave. Mislim da je ovo jako stresan posao. Naravno, ne mogu da se ljutim na vozače koji odlaze za veću platu, i to je normalno“, dodaje naš sagovornik.
Željko Malušić
PROBLEM JE OBEZBEDITI DOVOLJNO DOZVOLA ZA TRANSPORT PO EVROPI
Mnogo veće muke prevoznici imaju sa pribavljanjem dozvola za transport po Evropi.
„Ne branim prevoznike u Srbiji, ali činjenica je da mi ovde ne možemo vozačima da damo veće plate od trenutnih. Možda će se u narednom periodu to promeniti, ali trenutno je situacija ovakva kakva jeste. Kada ovo kažem, znam da me mnogi neće razumeti. Naravno, prevoznici hoće. Mi nemamo pogodnosti koje imaju prevoznici u Evropskoj uniji. Mi, jednostavno nismo sa njima ravnopravni. Oni rade bez dozvola, a mi za svaku zemlju moramo posebno da tražimo dozvolu“, objašnjava Malušić.
„Da izuzmemo problem granica i gužvi na njima, ponekad i da imaš posao i da imaš radnika i da imaš sve ugovoreno, ako nemaš dozvolu za tu zemlju, ne možeš da prevezeš robu. I to je to. Tu si već sputan u radu. Najveći problem imamo sa dozvolama za Italiju i Austriju, gde je i najveći izvoz. Nama je za prolazak kroz Austriju često problem, pa moramo da idemo zaobilaznim putem. Nekada smo mogli da dobijemo daleko više dozvola nego sada. Uz to, naše tržište je toliko otvoreno za članice EU. Prevoznici iz Evrope kod nas imaju daleko veće povlastice od onih koje mi imamo kod njih. Pogotovo kada govorimo o prevoznicima iz Slovenije, Rumunije, Bugarske i Hrvatske“, dodaje naš sagovornik.
TROŠKOVI FIRME U SLOVENIJI SU NEKOLIKO PUTA VEĆI OD TROŠKOVA FIRME U SRBIJI
Zbog čega problem sa dozvolama ne može da se reši godinama unazad, prevoznici ne znaju.
„Činjenica je da dozvola nema dovoljno već godinama. Zašto je tako, ja ne znam. Da li je razlog što ljudi iz EU neće da nam daju dovoljno centova ili je nešto drugo, ne ulazim u to. Problem postoji i to je jedino što znam. Mene je muka naterala da otvorim firmu u Sloveniji. Troškovi za tu firmu su mnogo, mnogo veći nego za ovu koju imam u Srbiji. Recimo, u Srbiji mi je registracija kamiona oko 1.000 evra, dok je u Sloveniji nije ispod 4.000 evra. Kada bih imao dovoljan broj dozvola za svaku zemlju u Evropi, ja sigurno ne bih imao firmu u Sloveniji, nego bih posao radio iz Srbije“, kaže vlasnik kompanije Kemel.
Pre dvadeset pet godina baviti se poslovima transporta, bilo je daleko lakše nego danas.
„Od kada sam počeo da se bavim ovim poslom, do sada, dosta su pooštreni uslovi koje firme koje se bave transportom moraju da ispune, da bi radile taj posao. Pogotovo kada govorimo o kamionima koje moramo da imamo. Kada sam počinjao, kamioni su morali da imaju motore euro 2, sada smo došli do motora euro 6, a već se govori i o euro 7. Sistem vas bukvalno tera da kupujete nove kamione. Recimo, u nekim zemljama je putarina povoljnija za kamione sa euro 6 motorima, nego za one sa euro 5 ili starijim. I kada se dodeljuju dozvole gleda se kojim kamionima raspolažemo. Jedan prosečan kamion košta između 80.000 i 90.000 evra. Prikolice su između 20.000 i 25.000 evra. Kad vi uložite u jedan kamion 100.000 evra izračunajte koliko vam treba samo da povratite tu investiciju, a gde je i da zaradite nešto“, objašnjava Malušić.
KAMIONOM SE PREVOZI RAZLIČITA ROBA
Gotovo da nema robe koja ne može da se transportuje kamionom.
„Sve i svašta se transportuje. Mi smo osam godina radili za Draexlmaier, a to su preuzeli Rumuni. Sada radimo prevoz supa po celoj Evropi, radimo za Meka plast. Ranije smo sa dozvolama radili prevoz hladnjačama po Evropi, a danas to radimo sa slovenačkim kamionima. Bukvalno se sve prevozi kamionima. Mi najčešće radimo sa onim najvećim kamionima, opredelili smo se za te mega prikolice. Dugo smo na tržištu, većinom imamo svoje stalne klijente“, kaže naš sagovornik.
SRBIJA BI MOGLA DA OSTANE BEZ VOZAČA, ALI I MNOGIH DRUGIH RADNIKA, ČAK I NEKVALIFIKOVANIH
Kao što je to slučaj sa mnogim drugim zanimanjima, tako se i za vozače iz Srbije može čuti da su odlični radnici.
„Naši vozači, pravi vozači, su jako dobri. Oni su i vredni i hoće da rade, ali hoće i da zarade. Ovde su plate u proseku oko 1.000 evra. Preko su plate i preko 2.000 evra. Svima je to primamljivo, ali je pitanje ko to zaista može da radi. U transportu se dešavaju razne stvari. Desi se i da se slupa kamion. Naravno, to ljudi ne rade namerno i zato što to hoće. Oni su u kamionu i rizikuju svoj život. Ali, muka i njih tera da više rade, jer žele da zarade za život i porodicu. To nije nimalo lak posao. Treba biti odvojen od porodice i živeti u dva kvadrata danima, nekad i duže. I ja sam vozač i vozio sam i ranije i sada ponekad sednem u kamion. Tako da vrlo dobro znam kakav je to posao“, kaže Malušić.
„Svaki dinar koji vozač zaradi, on je to pošteno zaradio. Sada su kod nas plate vozača malo skočile, ali ja mislim da će one morati da dostignu nivo Evropske unije ako ne mislimo da ostanemo bez vozača“, zaključuje na kraju razgovora naš sagovornik.
Ukoliko se nešto generalno ne bude promenilo, Srbija će za koju godinu morati da uvozi radnike. I to čak i za ona zanimanja za koja bi malo ko i mogao da poveruje. Kao što su recimo moleri, vodoinstalateri, konobari…
